Source text in English | Translation by Momcilo Pavlovic (#26156) |
Boom times are back in Silicon Valley. Office parks along Highway 101 are once again adorned with the insignia of hopeful start-ups. Rents are soaring, as is the demand for fancy vacation homes in resort towns like Lake Tahoe, a sign of fortunes being amassed. The Bay Area was the birthplace of the semiconductor industry and the computer and internet companies that have grown up in its wake. Its wizards provided many of the marvels that make the world feel futuristic, from touch-screen phones to the instantaneous searching of great libraries to the power to pilot a drone thousands of miles away. The revival in its business activity since 2010 suggests progress is motoring on. So it may come as a surprise that some in Silicon Valley think the place is stagnant, and that the rate of innovation has been slackening for decades. Peter Thiel, a founder of PayPal, and the first outside investor in Facebook, says that innovation in America is “somewhere between dire straits and dead”. Engineers in all sorts of areas share similar feelings of disappointment. And a small but growing group of economists reckon the economic impact of the innovations of today may pale in comparison with those of the past. [ … ] Across the board, innovations fueled by cheap processing power are taking off. Computers are beginning to understand natural language. People are controlling video games through body movement alone—a technology that may soon find application in much of the business world. Three-dimensional printing is capable of churning out an increasingly complex array of objects, and may soon move on to human tissues and other organic material. An innovation pessimist could dismiss this as “jam tomorrow”. But the idea that technology-led growth must either continue unabated or steadily decline, rather than ebbing and flowing, is at odds with history. Chad Syverson of the University of Chicago points out that productivity growth during the age of electrification was lumpy. Growth was slow during a period of important electrical innovations in the late 19th and early 20th centuries; then it surged. | Време бума je опет у Силиконској долини. Канцеларијске паркове уз аутопут 101 поново красе рекламне поруке новог бизниса. Најамнине скачу као и потражња за елитним викендицама у туристичким местима као што је Лејк Тахоу, што је знак да се богатство гомила. Беј Ериа је било место у којем је зачета индустрија полупроводника, компјутера и интернетских компанија које су се развиле после тога. Њени чаробњаци су нам подарили мноштво чуда која чине да данашњи свет изгледа футуристички, од телефона са екраном осетњивим на додир, до инстант претраге огромних библиотека, до могућности да се дроном управља са удаљености од више хиљада миља. Оживљавање њене пословне активности од 2010. године говори нам да прогрес иде незаустављиво напред. Зато нам може звучати као изненађење што неки мисле да Силиконска долина стагнира и да се стопа иновација већ неколико деценија смањује. Питер Тил, оснивач Пеј Пала и први спољни инвеститор Фејсбука, каже да је иновативност у Америци „ негде између очајног стања и нестанка“. Инжињери из свих могућих области деле слична осећања разочарења. А мала, али растућа група економиста, сматра да економски утицај на данашњу иновативност можда бледи у односу на онај у прошлости. [ … ] А широм света, све је више иновација које користе јефтину покретачку енергију. Рачунари почињу да разумеју природни језик. Људи контролишу видео игрице само покретом тела-технологија која ће можда ускоро наћи примену у већем делу пословног света. Тродимензионално штампање може да избаци све већи број сложених предмета а можда ће ускоро прећи на људско ткиво и други органски материјал. Неки песимиста, када су у питању иновације, могао би ово да сматра „загушењем сутрашњице.“ Али, идеја да технологија води напретку мора, или да непоколебљиво иде напред или да опада, уместо да периодично опада и расте, што је у супротности са историјом. Чед Сајверсон са Чикашког универзитета истиче да је раст продуктивности током увођења електрификације био неравномеран. Раст је био спор током периода увођења значајних електричних иновација крајем деветнаестог и почетком двадесетог века; а онда је нагло кренуо напред. |